5 najvećih zabluda o razgovoru za posao

Intervju je u toku, kandidat mi priča o sebi i svom iskustvu. Da, da, još jedan copy/paste kandidat. Iako uglavnom podržavam portale koji pišu o poslu i pripremi za razgovor, mislim da su nam od kandidata napravili ljude koji pokušavaju da budu roboti i onda to ne vodi baš konstruktivnom razvoju razgovora. Više pažnje se posvećuje sitnicama umesto suštini. I ja se onda pitam da li su za to krivi portali koji ih pogrešno savetuju ili pak sami nesigurni kandidati koji žele da dobiju posao i igraju “po receptu” čak iako to nisu oni.
Definitivno nezaobilazna tema za jelenahr i pitam se zašto još uvek nisam napisala svojih top 5 za “ne nikako” ponašanje na razgovoru za posao.

1. Neverbalna komunikacija
Iz ličnog iskustva znam da svega 10% kandidata ume da “odglumi” poželjno neverbalno ponašanje. I to su uglavnom oni koje nazivamo “profesionalni kandidati” iliti oni koji su bili nebrojano puta na razgovorima i onda ušli u ulogu kandidata kao da im je to profesija.
Ostali samo izgledaju smešno a ono što je najžalije je da su verovatno razmišljajući o tome ispustili da pokažu nešto u čemu su sjajni. Onda je veština intervjuera da ih vrati na pravi put, ali svakako je mnogo lakše ukoliko ste prirodni i zaboravite sumanute savete sa neta. Detaljnije…

2. Poželjni odgovori
Naravno, tu su ponovo portali koji ih savetuju da izgovaraju kliše rečenice poput: “hvala na izdvojenom vremenu” ili pak bilo bi mi zadovoljstvo da postanem deo Vašeg tima” ili Vaša kompanija je izuzetno interesantna osobama mog profila – pa onda fljus- citat sa kompanijskog sajta. I vidim da je postalo najbitnije pripremiti se za pitanja: navedite mi 3 svoje vrline i 3 svoje mane.

Ono što ja želim da čujem je ko je osoba koja sedi preko puta mene. Možemo da se igramo igrice razotkrivanja, i to je jedna opcija, ali svakako je prirodnije i lepše voditi jedan iskren poslovan razgovor, razumeti se i govoriti jednostavnim jezikom. Biti svoj – to je ono što je poželjno! Detaljnije…

3. Moram da znam sve
Kandidati često osećaju pritisak da moraju da znaju sve što ih iko eventualno bude pitao na intervjuu. Pripreme su i visinske i kondicione. Često se bubaju rečenice sa korporativnog sajta ili se prave podsetnici formula iz osnovne škole ukoliko je prethodni korak bio matematičko-logički test. Neretko se dešava da pred termin razgovora vidim kandidate u hodniku koji se preslišavaju. Ovaj tip kandidata je pod najvećim stresom. Na obično pitanje “kako ste” najčešće misle – jao šta sada treba da odgovorim??? Da li me to pita zato što loše izgledam ili zato da napravi uvod u razgovor??? Detaljnije…

4. Odelo ću obući
OK je odelo na razgovoru za menadžerske pozicije. Ok je da se čak i malo elegantnije obučete. Ali nije uvek ok.
Pravi HR neće vas procenjivati na osnovu odela već na osnovu onoga što ste rekli. Svakako da odeća doprinosi boljem utisku i moj savet je da uvek bude čista, ispeglana, uklopljenih boja i da nosi poruku o vama. I ovde važi pravilo broj jedan: da znate ko ste i da znate gde idete. Tako se i obucite. Detaljnije…

5. Tik-tak, nađi meru
Ako mogu, intervjueri bi najradije izbegli dva tipa kandidata: izuzetno ćutljive i izuzetno pričljive. Za mene su ipak teži oni kojima moraš klještima da izvlačiš reči. Ali ima i onih drugih…
Zato je savet naći meru jer neće baš svaki interjuer imati stpljenja da sluša baš sve što vam padne na pamet. Pogotovo ne ako ste mu peti takvi po redu. Iskoristite vreme koje imate korisno, pričajte konstruktivno i ono što je najbitnije – odgovorite na postavljeno pitanje. Detaljnije…