Tik tak, nađi meru

Ako mogu, intervjueri bi najradije izbegli dva tipa kandidata: izuzetno ćutljive i izuzetno pričljive. Za mene su ipak teži oni kojima moraš klještima da izvlačiš reči. Sa previše brbljivima se lakše snađeš, doduše, obično ti treba i jedan detektor laži, no Bože moj. Obično je to onaj tip kandidata “moram sve da znam”, a onda, kad već imaju znanje, gre’ota da to ne podele sa intervjuerom, čak iako ih nije ni pitao. I onda krenu od kulina bana. I ne umeju da stanu. Čak iako intervjuer nekoliko puta povlači ručnu. Onda se čuju razne stvari: životne priče, karijerni izazovi ali ono što je najčešće – hvalospevi o kompaniji u koju je upravo došao na razgovor. Od osnivanja pa do danas. Onako iscrpno. Slično se dešava i ako kandidat voli da priča a ne ume da odgovori na pitanje. E onda je to igranka bez prestanka. Vožnja preko Male krsne… i onda provalija…

Zato je savet naći meru jer neće baš svaki interjuer imati stpljenja da sluša baš sve što vam padne na pamet. Pogotovo ne ako ste mu peti takvi po redu. Iskoristite vreme koje imate korisno, pričajte konstruktivno i ono što je najbitnije – odgovorite na postavljeno pitanje.

vrati se na tekst 5 najvećih zabluda o razgovoru za posao