HR uloga

Svi smo svesni činjenice da se ljudima u HRM-u različito pristupa sa aspekta matične kompanije. Da li je HR zapostavljena funkcija ili pak oblast u koju se veruje i ulaže, razlikuje se od kompanije do kompanije. Svakako, i ovo je tema koja se često pominje ali čini mi se bez nekog realnog napretka da se HR stavi na viši pijadestal i kada su strateška pitanja u pitanju i kada je ljudska komponenta u kompanijama nešto što je važan resurs, neguje se i razvija.

Često čujem kolege i to na visokim HR pozicijama da se žale na to da se ništa ne pitaju u svojoj kompaniji. I onda se ja pitam – pa šta si uradio da ne bude tako?Nakon toga obično završimo rečenicom: još si mlada, videćeš.
Ali pravo je pitanje: da li mi možemo nešto da uradimo? I šta je to?

Ako mene pitate, vidim tri organizacijske grupe na tržištu Srbije i regiona.
Jedna su HR-ovci u multinacionalkama, i to onim koje su svuda po svetu. Svesni stalne promene i različitosti tržišta na kojima su prisutni, promena im je svakodnevna stvar. HR je tu ključan jer su ljudi prepoznati kao izuzetno važan resurs i rad na ljudima je nešto što se ozbiljno shvata. Budžeti su veliki čak i u doba krize. Na ljude se ozbiljno računa i u njih ulaže. Okrenuti su budućnosti i trude se da sve važne stvari urade u sadašnjosti.
Druga grupa su preletači ili oni koji su iz starog formata pravne i kadrovske službe oformljeni u HR. Takvi se često najmanje pitaju a obično i najmanje znaju i daju. Tu su gde su i ne treba tu puno da se menja. Rade rutinski i pozivaju se na prošlost.

Menadžeri za sve su treća kategorija. To su hedovi malih privatnih kompanija koji ili sve znaju najbolje ili samo angažuju konsultante koji im sve završe. U oba slučaja može da ispadne skroz kul varijanta. Mada znam i one koji su znali sve najbolje pa baš zbog toga i propali. Najbolje znaju i marketing i IT i HR i … ma sve! Ali opet, radije bih da se osvrnemo na pozitivne primere.
Imaju obično malo zaposlenih, mogu da ih “poznaju u dušu” i formiraju HR strategiju po svojoj meri. A mogu i da promene to sve ukoliko vide da ne ide. Prošlost obično nemaju, budućnost i to lepu, priželjkuju itekako. Obično im je vrlo jasno da ukoliko ne daju sve od sebe u sadašnjosti, teško da će videti tu budućnost. Zato grizu više nego prve dve grupe. Jasno im je da nemaju veliki sistem da ih pogura (kao kod prve grupe), i da moto “radio ne radi svira ti radio” (kao kod druge) neće doneti nove poslove i nahraniti zaposlene. E njima skidam kapu. Zapravo svima koji vredno rade, usavršavaju se i misle na ljude od srca čestitam i navijam za njim. Ma kojoj od ove tri grupe da pripadaju.

Često čujem da se pominje ova tema pa sam pomislila da je zanimljivo da i ovde malo prodiskutujemo.
Šta vi mislite?