Neverbalna komunikacija

Obično najveća zabluda ljudi koji nisu u HR branši a vole da se prave da znaju o svemu sve je da je najbolji alat za selekciju kandidata procena neverbalne komunikacije. Kako je kandidat postavio ruke, da li ih je prekrstio, kakva mu je disciplina kičme, da li sedi na kraju stolice ili je pak zavaljen, da li se pozdravio snažnim stiskom ruke ili pak nekim tunjavim, da li gleda pravo u oči ili skreće pogled…
Svakako da se i to gleda kao neki aspekt, ali daleko je od toga da je to jedino.
Mislim da je najveći problem u tome što nam se kandidati ponašaju kao da je to najbitnije. Toliko vremena utroše u iščitavanje tekstova o neverbalnoj komunikaciji da je prosto gre’ota što to nisu doktorirali. Vidim da čak postoje i kursevi o tome kako da se pripremite za to. To mi je tek užas! A najveći problem je u tome što se fokusirajući na neverbalnu komunikaciju beže od suštine.

Iz ličnog iskustva znam da svega 10% kandidata ume da “odglumi” poželjno neverbalno ponašanje. I to su uglavnom oni koje nazivamo “profesionalni kandidati” iliti oni koji su bili nebrojano puta na razgovorima i onda ušli u ulogu kandidata kao da im je to profesija.
Ostali samo izgledaju smešno a ono što je najžalije je da su verovatno razmišljajući o tome ispustili da pokažu nešto u čemu su sjajni. Onda je veština intervjuera da ih vrati na pravi put, ali svakako je mnogo lakše ukoliko ste prirodni i zaboravite sumanute savete sa neta.

Kakva su vaša iskustva sa razgovora?

vrati se na tekst 5 najvećih zabluda o razgovoru za posao