Poštovani, Ciao…

“Dobijam mail i automatski odgovaram. Isto tako i kreiram mail. Nema puno razmišljanja o formi maila koliko o sadržaju.” Ili nije uvek tako?

Sigurna sam da većina HR sveta zna da i način obraćanja u mailu povlači različite poteze kada su u pitanju strategija, organizaciona kultura i sve tako velike reči. To je jednostavno ono – male stvari koje puno znače.

Da li smo u pisanoj komunikaciji na Dragi ili Poštovani ili Hej haj ili smo na Ciao? Da li to kreira organizacija ili se kreira samo od sebe? I jedno i drugo svakako. Ali ono što je mnogo bitnije od toga je šta nam je u redu a šta nije i kako reagujemo na to.

Od organizacije do organizacije pravila su drugačija. Nekada se ona kreiraju propisanom politikom interne komunikacije, nekada se smatra toliko nebitnom stavkom da se niko ne pozabavi njom čak i kad eskalira u mnogo veći problem. Da li smo uvek na Vi ili je to maska da bismo zadržali klimavi osećaj sigurnosti, profesionalizma i (samo)poštovanja koje uveliko tone zajedno sa našim integritetom? Ili smo isključivo na Ti i toliko neformalni u komunikaciji da se pitamo da li smo zalutali u neku čudnu zemlju gde sem slenga i mladosti i nemamo baš puno drugih elemenata? Osetila sam obe kulture i ni jedan ekstrem mi nije po meri. Posebno mi nije po meri kada jedan način preseče potpuno drugi iz čista mira. Ne znam šta je veći šok- da li kada konstatno “Poštovani” preseče jedno “Ciao” ili konstantno “Dragi pa ime” zavrti u glavi jednim “Poštovani zarez, bez imena”. U obe ekstremne organizacije u kojima sam radila malo su se bavili ovom tematikom. Iz ovog ili onog razloga. Ono čime se sigurno bave su posledice koje se osete pre ili kasnije.

Najbolje bi bilo izgraditi takvu kulturu da je potpuno svejedno kakvo je pakovanje ako je suština prava. Zar ne bismo lako zamenili bilo kakvu formalizaciju ukoliko bi iz svakog našeg reda koji u mailu napišemo bilo jasno da poštujemo sve u komunikaciji, da smo razmenili pravu informaciju i da je jednako važno da čujemo to što druga strana misli isto toliko koliko je dobro dati podršku. Poštovanje kroz asertivnost i nesebično pružanje podrške. Lepo je kad se napiše, vraški teško se implementira posebno u sistemima gde su koreniti procesi (“tako se radilo oduvek pa tako treba i sada” ili “veži konja…”) uzeli maha.

Ukoliko se poštujemo čak iako to eksplicitno ne napišemo, postaćemo vrlo dragi jedni drugima čak iako odaberemo hej haj pristup ukoliko je on nešto što najbolje odgovara organizaciji.
Ako poštovanja nema sem deklarativno i bezlično u zaglavlju maila, onda je možda vreme da kažemo “Poštovani ciao!”