Jelena u zemlji koučinga
Coaching mi se već dugo dopada. Mnogo volim kada imam vremena i prilike da radim na sebi i tada biram nekog ko je dovoljno stručan i inspirativan da me vodi kroz proces unapređenja i razvoja. Tada sam ja klijent ili coachee i naporno radim na sopstvenim ciljevima kroz koučing proces. Sa druge strane, kada sam coach, bavim se razvojem svog klijenta.
Prošlo je par godina od kada sam imala prvog klijenta. Vremenom sam shvatila da mi nisu dovoljne veštine koje sam stekla seminarom “Menadžer kao kouč” pa sam poželala da tehnike, znanja i veštine upakujem kroz program Koučing centra i krunišem sertifikatom ISCP – International Society for Coaching Psychology. Pravac koji sam ja odabrala je koučing psihologija i predstavlja fuziju konstruktivističkog pristupa i uvažavajućeg istraživanja. U okviru oblasti psihologije koučinga bavim se business temama. Life coaching nikada nije bio moja sfera interesovanja. Možda zbog averzije prema raznim kvazi stručnjacima koučevima koji su baš ovaj pravac odabrali. Iako znam i par onih koji jako dobro obavljaju ovu vrstu posla, nekako su preovladali oni koji takvi nisu. Nekada mi se čini da su oni miks novopečenih proročnica, tv gurua i spiritualnih tehnika. Moj svet koučinga podrazumeva poslovni pristup. To je moja želja da gledam kroz vizuru posla, ciljeva i na kraju krajeva pozitivnog efekta kako na ličnost i karijeru tako i na posao i organizaciju. Najlepše od svega je videti kako se pojedinac razvija a opet sa njim razvija i njegov tim i organizacija.
Posao kouča daje mnogo satisfakcije. Neopisivo je lepo kada vidite da većina klijenata ima toliko snage, ideja i potencijala u sebi a ti si tu, na njihovom putu da to otkriju pošto ili misle potpuno suprotno ili su sve već probali pa svojim resursima ne mogu sami i zato su došli kod tebe – da ih potstakneš, saslušaš, ohrabriš, usmeriš – jednostavno, da im pomogneš da na svoj način reše sopstvenu situaciju. Ali postoji i druga strana medalje posla. Postoje i oni klijenti kojima ne možeš da pomogneš. To su oni koji ne žele da se promene ili pak, oni drugi koji imaju mnogo ozbiljniji problem pa drugačiju pomoć treba da potraže. Dobar kouč ume da prepozna takve i objasni im da koučing nije rešenje za probleme koje imaju. To je jedna od važnih stvari koje nisam znala a naučila sam prošle godine.
Kada jednom uđeš u zemlju koučinga, svaki put joj se rado vraćaš. Koučing postaje deo tebe, način tvog razmišljanja i delanja, proces i alat koga se latiš i kad si u problemu i izazovu, i kad hoćeš malo da doteraš sebe ili svoj tim. Iskustvo za preporuku i moćan razvojni proces ukoliko se tako poželi i realizuje.
Poslednji komentari