Idealni kandidat na razgovoru za posao

A onda sa druge strane pogledajte kandidate koji nam dolaze na razgovore za posao. Skoro svi sede uspravno, na kraju stolice, boje se da prekrste ruke jer bi to značilo da imaju odbrambeni stav i postavljaju pitanja tipa: “Kakvo bi mi bilo radno okruženje”, “Koja Vam je struktura kompanije” i slično. job-interview-w352Bitan alat na razgovorima su nam klešta – ipak treba izvući te želje. Kako mi da znamo šta kandidat želi i kako bi se osećao dobro kod nas? Pitanja o plati i radnim uslovima su taboo i mišljenja sam da je to pre svega zahvaljujući savetima masovnih medija da ne treba da odgovore na to pitanje. Tačno se vidi uplašeni pogled i dilema – šta sad da kažem kad se to ne govori a ona insistira. Da li su krivi portali koji u silnoj želji da pomognu, napravili grešku i produkovali tzv. “poželjna” ponašanja kandidata na razgovoru za posao? Ili da krivce pre tražimo u našim kolegama koji im zaista i postavljaju ta prozaična pitanja?

Znam! Ja ću predložiti jednu listu a vi javite kakvi su vaši kandidati, šta očekujete od njih i da li postoje poželjni odgovori kojima se potajno nadate?

You may also like...

3 Responses

  1. Kristina says:

    Meni nije jasno šta HR službe rade kada nemaju vremena da odgovore kandidatima koji šalju svoje biografije preko raznih sajtova za zapošljavanje, makar to bili odgovori tipa “više sreće drugi put”, “odabrali smo nekog drugog” itd., samo lepo upakovani, ljudi šalju svoje biografije poslodavcima od kojih nemaju ama baš nikakav feedback, a kamoli još i da su pozvani na intervju, mislim to je sad postao pojam “wow” u Srbiji, nažalost. Desilo mi se jednom ili dva puta da su me zvali na intervju 3 meseca nakon završetka konkursa. Ne znam stvarno, nisam pametna, da li moj CV ne valja ili su ti menadžeri lenji, zauzeti ili šta već?! Znam samo da me takve stvari strašno iritiraju . :/

    • oblacak says:

      Hvala za komentar Kristina 🙂
      Mislim da si u pravu. U kompaniji u kojoj radim uvek se trudimo da obavestimo kandidate. Zato postoji klasična “zahvalnica na učešću”. Važno je da kandidati znaju na čemu su i da li su prošli u dalje krugove selekcije ili ne.
      E sad, da bih ti približila i drugu stranu medalje, imam i po neko opravdanje za kolege iz HR-a. Moguće je da su neke HR službe male pa ne mogu da stignu da odgovore na veliki broj zahteva i obaveza ili da jednostavno nemaju softverske mogućnosti koje im omogućavaju prijavu i komunikaciju sa kandidatima.
      Svakako, što je kompanija veća ona može uglavnom sebi da priušti i neki softver pa i ta komunikacija ide brže i jednostavnije.
      Ono što je važno takođe je da se prati šta piše u oglasu. Ukoliko se poslodavac ogradi i kaže onu klasičnu rečenicu: “Samo kandidati koji uđu u uži izbor biće kontaktirani”, onda kandidat može to i da očekuje. Ukoliko mu se niko ne javi, samim tim znači da nije prošao dalje i poslodavac nije u obavezi (ni zakonskoj ni moralnoj) da odgovara takvim kandidatima.
      Verujem da ćeš sada kada to znaš biti manje iziritirana ili pak znati kako da prepoznaš kompanije koje profi rade selekciju.

      Ono što je super je što si mi dala odličan šlagvort za tekst koji sam planirala uskoro da objavim a zvaće se HR profesionalna etika. U njemu ću pisati detaljnije o tome koliko je važno da kandidati znaju na čemu su i da sve ono što ste rekli zaista i ispoštujete (tipa da ćete se javiti u dogovorenom roku ili ih obavestiti i na koji način ili pak o uslovima ili još mnoštvo stvari koje su deo profesionalne etike i izuzetno su važne).
      Biće mi drago da čujem tvoje komentare i tamo!

    • Oblacak says:

      Hvala za komentar Kristina 🙂

      Mislim da si u pravu.

      U kompaniji u kojoj radim uvek se trudimo da
      obavestimo kandidate. Zato postoji klasična “zahvalnica na učešću”.
      Važno je da kandidati znaju na čemu su i da li su prošli u dalje krugove
      selekcije ili ne.

      E sad, da bih ti približila i drugu stranu medalje, imam i po neko
      opravdanje za kolege iz HR-a. Moguće je da su neke HR službe male pa ne
      mogu da stignu da odgovore na veliki broj zahteva i obaveza ili da
      jednostavno nemaju softverske mogućnosti koje im omogućavaju prijavu i
      komunikaciju sa kandidatima.

      Svakako, što je kompanija veća ona može uglavnom sebi da priušti i neki softver pa i ta komunikacija ide brže i jednostavnije.

      Ono što je važno takođe je da se prati šta piše u oglasu. Ukoliko se
      poslodavac ogradi i kaže onu klasičnu rečenicu: “Samo kandidati koji uđu
      u uži izbor biće kontaktirani”, onda kandidat može to i da očekuje.
      Ukoliko mu se niko ne javi, samim tim znači da nije prošao dalje i
      poslodavac nije u obavezi (ni zakonskoj ni moralnoj) da odgovara takvim
      kandidatima.

      Verujem da ćeš sada kada to znaš biti manje iziritirana ili pak znati kako da prepoznaš kompanije koje profi rade selekciju.

      Ono
      što je super je što si mi dala odličan šlagvort za tekst koji sam
      planirala uskoro da objavim a zvaće se HR profesionalna etika. U njemu
      ću pisati detaljnije o tome koliko je važno da kandidati znaju na čemu
      su i da sve ono što ste rekli zaista i ispoštujete (tipa da ćete se
      javiti u dogovorenom roku ili ih obavestiti i na koji način ili pak o
      uslovima ili još mnoštvo stvari koje su deo profesionalne etike i
      izuzetno su važne).
      Biće mi drago da čujem tvoje komentare i tamo!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *