HR događaji – događa li se tu išta novo?

Organizator vas informiše da se dešava događaj iz vaše struke. Lepo. A onda platite obično veliku kotizaciju i dođete na HR konferenciju. I to upravo zbog toga jer želite da na tom mestu dobijete razmenu iskustava, ideje, mišljenja, savet iz struke. Da li se i vama učinilo da su poslednjih godina konferencije izgubile pokretačku energiju i fuziju ekspertskih diskusija? officially_bored_mug-p168807929428429485b2vto_400Kada bih opisivala svoje iskustvo sa naših stručnih događaja rekla bih: copy/paste, mnogo praznog hoda i priča, energičnost – šta je to? Organizatora uvek pravdam sigurno manjim budžetima nego ranije, ali šta se desilo sa tom posvećenošću i stručnim diskusijama koje danima nakon konferencije ostaju u pamćenju i pokreću da uradimo nešto novo. Ono što ja uvek pišem organizatorima (kada pitaju za mišljenje šta bismo želeli) je da sledeće događaje naprave efektnijim. Okrugli stolovi na kojima se raspravlja o već odavno ispričanim temama totalno su beskorisne. Posebno nema efekta ukoliko je predstavnik kompanije došao da promoviše a ne da podeli iskustvo. Sećam se 2007. godine i prve HR konferencije kojoj sam prisustvovala. Bilo je to jedno odlično iskustvo i zaista mi je puno značilo. Sada je prošlo već više od 5 godina a ne čini mi se da smo puno napredovali. Zar bi toliko bilo teško napraviti nešto dinamično, sa mnogo efektnih radionica i sa sadržajem koji bi bio koristan? Zar je toliko strašno pričati o projektu koji ste usešno završili ali ne samo kroz prezentaciju već i kroz realne primere, kroz realne situacije i probleme i sa otkrivanjem metodologije. Hajde da budemo bolji i hajde da delimo uspehe da bi i drugi bili uspešni. Zašto ne bih ispričala nekome ako sam se saplela da se ne sapliće i on nego zna da ga tu sačeka prepreka, ne troši preterano energiju na to nego je utroši da stvori nešto novo i značajno? Ok je da se hvalimo kad uradimo nešto dobro i prezentujemo svoju kompaniju, ali hajde da damo dodatnu vrednost skupu na kojem smo, hajde da organizatori prepoznaju energiju i prave korisne HR događaje. Naravno, nisam prisustvovala svim događajima da bih mogla sa sigurnošću da tvrdim da je tako svugde, ali sa kolegama koji su bili razmenjujem iskustva. Uglavnom su efekti tih događaja unapred jasni: okupljanje ljudi iz struke, biću viđen, dobiću još jedan sertifikat i neću biti na poslu dva dana a predstaviću da sam na važnom mestu.

Plus na sve to, daćemo fine pare za kotizaciju. I onaj, kako ja volim da ga nazovem “maskembal efekat”. To mi je posebno fascinantno! To kao da se upiše u agendu za dan pred konferenciju: – staviti mnogo lepu masku. Ako ste učesnik konferencije, onda u agendi to stoji bar dva dana ranije – čisto da se pripremite. A čemu sve to? Zar nismo mogli da se okupimo na nekoj HR kafi pa da se vidimo i popričamo? Bilo bi mnogo manje troškova dakle uklapamo se u uštede i krizni period. Sa druge strane bismo otvorenije mogli da popričamo o problemima koji nas muče. Tweeteraši to lepo rade na tweet up-u, zašto mi ne bismo mogli da uradimo slično?

I da, vrlo važna stvar – krenuti od sebe. Da li sam ja dovoljno otvorena kada pričam o problemima koje sam uspešno ili neuspešno rešila? Da li mogu da funkcionišem na okupljanjima ukoliko nisam savršeno uspešna i imam uspešnu priču koju delim od kolege do kolege? Zar ne bi bilo jednostavnije da poslušamo svoje treninge i asertivno komuniciramo i sa kolegama iz naše struke? Znam par ljudi iz struke koji su izrazito energični, puni novih ideja i želje za interakcijom a na konferenciji se utapaju u masu sivila. Par ljudi teško da može da utiče na promenu ali je dobar početak. Ovim tekstom počela sam i ja a vas molim da se priključite.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *